Кнежево на длану

О нама

Добро дошли на информативну страницу „Кнежево на длану“ коју је покренула омладинска организација Млади активисти – Кнежево.

На овој страници вам преносимо информације о дешавањима у Кнежеву, пишемо о Кнежеву и промовишемо га у окружењу.

Да бисмо промовисали Кнежево и привукли што више љубитеља природе да посјете Кнежево, заједно са грађанима волонтерима и члановима Планинарског друштва “Виленска врела” реализујемо пројекат „Упознајмо Кнежево“.

Овај пројекат је подржан од стране Фондације Мозаик путем заједнице за активизам и предузетништво младих lonac.pro, уз финансијску подршку Владе Швицарске и Амбасаде Краљевине Шведске у Босни и Херцеговини, Општине Кнежево те других финансијских партнера.

О Кнежеву

Положај

На удаљености од 50 км од регионалног центра Бања Лука, на путу према  Травнику и Сарајеву, налази се општина Кнежево.

Кнежево је брдско планинска општина смјештена у југозападном дијелу Републике Српске, на обронцима планина Осмаче, Тисовца, Чемернице, Влашића и Јежице. Погранична Општина са Федерацијом БиХ, просеже се уз десну обалу ријеке Угар. Обухвата површину од 337,45 квадратних километара, од чега је око 57% територије под врло квалитетним шумама лишћара у нижим подручјима и четинара у вишим подручјима.

Надморска висина територије Општине креће се од 600 метара у југозападном дијелу, па све до 1 400 метара у југоисточном дијелу.

Граничи са општинама: Котор Варош, Челинац, Бања Лука и Мркоњић Град из Републике Српске, а из Федерације БиХ са општинама: Јајце, Добретићи и Травник.  Осим ријеке Угра, ту су још и ријеке Иломска, која је десна притока Угра и Цврцка, лијева притока ријеке Врбање.

Територија општине Кнежево, богата је природним планинским изворима и испресјецана многобројним потоцима. Све ријеке и потоци припадају сливу Врбас.

Општина је територијално организована у 12 мјесних заједница и то: Бастаји, Имљани, Јаворани, Корићани, Кнежево, Мокри Луг, Живинице, Рађићи 2, Шолаји, Влатковићи, Костићи, Бокани и Пауновићи.

Историја

Подручје општине Кнежево било је насељено и у давним временима, највјероватније још у неолиту. Извјесно је да су ово подручје насељавали становници илирског поријекла, који су се касније мијешали са Келтима и другим досељеницима, укључујући и славенска племена. Међу римским налазима, су остаци базилике старохришћанских цркава у селима Јаворани и Имљани, који указују на значајан степен насељености и културне развијености. Испод друмског пута, који је водио из Бања Луке према Кнежеву и даље, у селима Костићи и Рађићи, откривена је римска опека, што указује да се ради о стражарницама уз римске цесте. У селу Баштина, надомак града остали су и до данашњег дана сачувани стећци, усправне камене плоче украшене рељефима и сликама.Осим њих, својим изгледом посебну пажњу привлаче и стећци у селу Макарићи.

У вријеме владавине босанског краља Твртка I Котроманића (око 1388-1391) подручје данашњег Кнежева (некадашњи: Скендер Вакуф) било је у саставу босанске државе. Нешто сјеверније, у Лијевчу, протезала се граница са Угарском, која није одустајала да Босну у цјелини прикључи својој круни. Међутим, никаквих значајних промјена није било до времена турских освајања. 1528.године Хусрефбег (1480-1541) осваја Јајце и улази у Бања Луку, без икакве битке. Управо тада и Кнежево пада у турске руке. У цијелом периоду турске управе подручје данашњег Кнежева управно је било везано за Бања Луку, а то је период од 350 година.

Према досада објављеним изворима, некадашњи Скендер-Вакуф (данас Кнежево) се први пут, под тим именом, јавља управо у сиџилу јајачког кадије из 1692. и 1693. године. Предања, које су преношена с кољена на кољено, казују да је насеље (Скендер Вакуф) формирао Али-дедо Искендер, односно Скендер-дедо. Он је, како се може у неким изворима прочитати, у ове крајеве дошао из далеке египатске Александрије, или Скендерије, како гласи османска варијанта. У овим планинама је, тврде ти извори, од султана добио право да узме земље колико успије објахати с коњем током једног дана. Одлуком Скупштине општине од 11.08.1992. године Скендер Вакуф је промјенио назив у Кнежево, које је задржано до данас.